Ostaci stari 385 mil. godina pokazuju da su palme tvorile prvobitne šume. Debla su iskopana 1870. na nalazištu Gilboa u New Yorku, ali dosad znanstvenici nisu znali kako su im izgledale krošnje. U blizini tog nalazišta su 2004. pronašli i nedirnutu krošnju i dio debla. Kad se spoje, ti dijelovi predstavljaju Wattiezu, stablo koje je izgledalo kao današnje palme s krošnjom sličnoj paprati koje je moglo narasli do 9 metara i koje se razmnožavalo sporama. Britanski znanstvenik C. Berry pretpostavlja da je razvoj šuma uklonio mnogo CO2 iz atmosfere, a zbog toga su pale i temperature te je tako klima na planetu postala slična današnjoj.